Lasta je imala višestruko značenje za naše pretke. Iako se kaže da „jedna lasta ne čini proleće“ ljudi su se i toj jednoj, prvoj koju vide, radovali kao rodu rođenom.
Njena pojava je značila da je zimi kraj, a to je bilo dragoceno u doba kad se seljak bojao zime.
Ova ljupka ptica s ugodnim glasom iz nekog razloga se nastanjuje u blizini ljudi, čak pravi gnezdo na obodima kuće. Kada bi videli njeno gnezdo, pa još kad se iz njega začuju mladunci, seljaci su se radovali, jer je taj prizor njima predstavljao pouzdan znak sreće, napretka i bogatstva.
Posebno su se radovali stariji zbog verovanja da lasta donosi unučad. Kada se unuče rodi, u prvim danima života, negde i godinama, zvalo se „lašče“ (mala lasta).
Njeno gnezdo se ne dira. Čak i u sezoni prolećnih radova, lastino gnezdo mora ostati nedirnuto i neuznemireno. Onome ko bi ga oštetio ili naškodio mladuncima, dogodila bi se, prema verovanju, velika nesreća, što jasno dokazuje ono što etnolozi dobro znaju: ova ptica je „glasnik“ predaka, a kad su preci zadovoljni, onda je sve kako treba.
Kad doleti na prozor, stići će pismo ili lepe vijesti. Ko je vidi prvi put u godini, treba odmah dodirnuti novac u džepu, da bi se imovina uvećavala. Kad laste nisko lete, biće kiše. Ovo je i razumljivo, jer tada i insekti kojima se ove ptice hrane hrani silaze bliže zemlji.
Smatra se simbolom odane ljubavi, bračne vernosti i posvećenog roditeljstva, a svako od ovih verovanja naučnici su dokazali kao tačno, prenosi agroklub.com.
Poznate su, u različitim varijantama, narodne priče o seljaku koji je negovao povređenu lastu, a ona se oporavila i nagradila ga srećom i bogatstvom.
